Regionalna liga - stvarnost ili mašta

Foto: Image by brokerx from Pixabay

Dosta je pisano o mogućstvu formiranja fudbalske Regionalne lige sastvljene od klubova država bivše Jugoslavije. Ljubiteljima fudbala, naročito starijima, ove teme uvek zagolicaju maštu i evocira uspomene na čuvene duele Zvezde, Partizana, Dinama, Sarajeva, Budućnosti, Olimpije i drugih klubova. Kad se povede reč o ovoj temi, zagovrnici se pozovu na čuvenu košarkašku ABA ligu i Regionalnu ligu u vaterpolu, rukometu…

Pitamo se da li bi UEFA priznala fudbalsku Jadransku ligu kao koncentraciju sumnjivog kvaliteta zarad dobrobiti fudbala na nekadašnjim jugoslovenskim prostorima? Naravno da ne bi dobili zeleno svetlo i tu je za duže vreme kraj ideji.

Dugotrajna osrednjost i igra ispod proseka naspram vrhunskog fudbala na zapadu i jugu Evrope, čiji smo svedoci svakog vikenda putem televizijskih prenosa, oživljava romantizam i maštu proteklog doba. Većina poklonika fudbala sa one i ove strane Drine i Save smatraju da je oživljavanje nekadašnjih rivalstava jedini način da korist bude opšta a konkurentnost sa ligama petice veća, kao nekada. Ne mora to biti u ligaškom formatu, mogu se sastajati u pauzama šampionata i oživeti nekadašnje turnire kao što su bili u Splitu, Mostaru, Podgorici, Rijeci... Ako bi došlo do toga da li bi strepeli da će se ponoviti scene sa ranijih reprezentativnih susreta, sećanje na nerede na utakmici između Zrinjskog i Partizana, ili najbližeg primera krvoprolića izazvanog u Atini. Da li smo dovoljno zreli da prihvatimo recimo Hajduk i Dinamo u Beogradu sa “Torcidom”, “BBB” ili “Delije” i “Grobare” u pomenutim gradovima? Da li bi mogle bezbedonosne strukture da preduprede evenualno nasilje i uhvate u koštac sa navijačkim grupama (poznate po šovinizmu). Protiv ideje su najbučniji političari koji kopaju svakodnevno po starim ranama umesto da ih zaceljuju.

Za razliku od košarke, fudbal ima drugačiju ulogu i ogledalo je stanja u društvu. Ima “ultrase” koji su nezaobilazni dekor sve dok ne prevaziđu meru i izađu iz okvira viteštva.

Nekada su se igrali Srednjevropski i Balkanski kupovi sa timovima koji nisu u vrhu svojih liga. Bilo bi lepo kada bi recimo Mladost otišla u Tuzlu i odmerila snage sa dva tamošnja premijerligaša, a njihove klubove vidimo u Nišu, Kragujevcu... Suština je organizovati susrete klubova koji nemaju jesenje obavezeu Evropi. Možda bi za početak bilo prikladnije organizovati ekspreimentalna druženja mladih igrača omladinskog uzrasta. Doduše oni postoje u određenoj formi poput turnira na Zlatiboru, Vilotićevog memorijala, ali je to ograničen broj ekipa. Veći broj letnjih ili zimskih pionirskih, kadetskih i omladinskih turnira bio bi merilo zrelosti ideje. A dok taj trenutak ne dođe moramo raditi na međusobnom povezivanju, poštovanju i uvažavanju raznolikosti, bez potpirivanja aveti iz prošlosti. Na kraju jednog dana i jugozapadni Balkan ući će u veliku evropsku porodicu (Evrosku uniju) i do tada moramo gladiti temelje međusobnog povrenja i uvažavanja.