Braća - ponos Borca!

Borac je ostvario ono što je želio, izbjegao je opasnu zonu, našao se u Ligi za prvaka, pa krupne brige sada brinu drugi. Takvim rezultatima kumovali su i braća Maksimović iz Batkuše. U Borcu ih svi hvale.

"Perica je rođen krajem 1992, a Saša je sedam godina mlađi. Dobri momci. Uljudni su i lijepo vaspitani. To je najvažnije. Dakle, osposobljeni su za život. Uz to, igraju fudbal, bave se sportom, žive zdravo. Mnogi se imaju razloga ugledati na njih", hvali na sva usta Predrag Lukić, trener Borca.

Perica ne zaboravlja sredinu, klub i drugare gdje je proveo značajan period.

"Prošao sam kadetsku i juniorsku selekciju Modriča Maksime. Imali smo talentovanu generaciju. Tu su bili pokojni Stojan Tomić - Čupo, zatim braća Radoslav i Nebojša Prljeta, Vlado Koprivica, Aleksandar Gajić... Stigli smo da igramo sa Draganom Đakovićem, Ognjenom Radulovićem, Dejanom Kostadinovićem, Jovanom Vujanićem... Šteta što je otišao svako na svoju stranu, ličilo je da će Modriča dugo gurati u željenom ritmu", priča stariji od braće Maksimović.

Mlađi, Saša, uspješan je i na fudbalskom polju i u školskoj klupi.

"Drugi razred farmacije sam i planiram upisati Medicinski fakultet. Raduje me da je Borac u gornjem dijelu fudbala Republike Srpske. Dobili smo sada i moderan objekat, izuzetne uslove za treniranje. Imamo reprezentativne prostorije, infrastrukturu. Vjerujemo da će se to odraziti na naše igre u narednoj sezoni. Borac traje 97 godina, moramo svi biti ozbiljni i dati doprinos da naš dragulj bude što bolje plasiran za vrijedan jubilej, za 100. rođendan", zrelo će Saša Maksimović.

Braća igraju u veznoj liniji, ne štede se.

"Naučeni smo da ne hvatamo krivine. Borac je dobar klub, lijepo organizovan i sve počiva na osnovama drugarstva. Kada je tako, svi se trudimo da damo svoj maksimum. Doduše, posljednjih nekoliko kola smo kiksnuli, ali mi smo ostvarili svoj cilj. Sada je mnogo lakše", kaže Perica Maksimović.

Jedna tajna izgubila je svoju mistiku?!

"Ženim se u šestom mjesecu. Djevojka mi je iz Brvnika. Moj budući tast je golman. Iako je napunio 67 godina i sada često istrči na teren. Dakle, biće fudbalskih tema i u narednom periodu. Mlad jesam, ali zaploviću bračnim vodama i igrati fudbal u Borcu. Vezan sam u svim segmentima za rodnu Batkušu, Šamac i Posavinu. Tu ću da svijem porodično gnijezdo", zaključio je Perica Maksimović.

Srećno mu bilo...

(Autor: Slađan Jeremić)