Drveće javora je u Montrealu kićeno hokejaškim trofejima Kenedijensa još od druge decenije prošlog veka. Vremenom se savijalo pod tim teretom, sve dok 1993. godine na poslednju granu nije okačen ’’lampion’’ namenjen šampionu NHL-a, a onda su, pokazaće vreme, u centralnom  gradu kanadske  provincije Kebek (Kvebek) pakovi počeli da propadaju kao da se zemlja otvorila, ostavljajući na sportskom tlu frankofonog dela najveće države Severne Amerike zgarište. Pustoš černobiljskih razmera.

Nekako istovremeno se ruža vetrova menjala i u gradu poznatom po snažnom strujanju vazduha, pa su Čikago Bulsi, trostruki uzastopni vladari  NBA lige (1991-93), razočarani saznanjem da Majkl Džordan odlazi na bejzbolaške terene, uvukli rogove, a nošen povetarcem iz Italije neprimetno je u usred njihovog ’’krda’’ opao javorov list, koji će tri godine kasnije šampionski ozeleneti i zamirisati, tako da navijači ’’bikova’’  neće zažaliti što nije u pitanju lovor, jer se dobrom začinu u šmek ne gleda.

Bilu Veningtonu se, pak, u košarkašku biografiju svakako gleda. S razlogom.

Dok su vršnjaci danas 60-godišnjaka iz Montreala čupali (za) bradu Deda Mraza kad im umesto klizaljki i hokejaških palica donese nešto drugo, a po odrastanju proklinjali investitore u čijim zgradama su izostale teretane, pošto su za bodiček i ’’lepljenje’’ protivničkih igrača za pleksiglas na ledenoj ploči neophodna široka leđa i ramena Bleka Stene, on se zadovoljavao kartonskim obručem i neuporedivo manjom loptom od košarkaške, računajući da, ukoliko ne demonstrira basketaške sposobnosti svog imenjaka Rasela, može postati novi Roj Emerson. Šampion u svakom slučaju. Ne uspe li da probaci kroz mrežicu, on će prebacivati preko nje. Razlika je minimalna, čak i terminološki gledano.

Onog trenutka kad je ’’crvena oluja’’ 1981. godine umesto prašine u Bilove oči prebacila loptu u njegovo dvorište, prihvatio je izazov, odigrao povratni pas , ’’krsteći’’ se u redovima jedne od sportskih sekcija rimokatoličkog koledža Sent Džons, poznate po sufiksu Red Men (kasnije Red Storm).

Koliko je samo bio blažen.

Zajedno s Krisom Malinom, članom originalnog ’’drim tima’’, u poslednjoj godini svog univerzitetskog staža, 1985, nakon 33 godine pauze trasira timu iz njujorškog predgrađa put u raj koledž košarke, da bi zastali pred vratima finala, pred kojima su zarežali  popularni ’’buldozi’’ (Džordžtaun Hojes), tako da se Redmeni ni u šali nisu mogli naći u završnoj utakmici odigranoj 1. aprila. Za utehu, Venington je u zbilji svrstan u drugu konferencijsku petorku sezone.

Ne očajavajući zbog činjenice da je koska završila u zubima rivala, Bil je gledao da se dočepa ’’mesa’’ na čijoj deklaraciji piše ’’proizvedeno u NBA’’, što su na draftu iskoristili čelnici Dalas Meveriksa ’’otelivši’’ Veningtona, valjda računajući da je svako ’’grlo’’ više dobrodošlo, pa je Montrealac u svojstvu 16. pika završio na ’’ranču’’ Teksašana.

Ako se po jutru dan (ponekad) poznaje, po početku profi karijere Bila Veningtona se ništa nije moglo prepoznati, niti naslutiti. Verovatno ni pretpostaviti.

U debitanstkoj sezoni imao je status ’’trinaestog praseta’’. Meveriksi bi rekli ’’četrnaestog govečeta’’. Broj odigranih utakmica u ligaškom delu veličine lubenice (56), minutaža poput omanje dinje (10 minuta po utakmici), učinak na nivou zrna grožđa (3-4 poena/2-4 skoka), ali kad je sve pomešano, ukusan đus je rezultirao plasmanom u drugu rundu plej - ofa, u kom ’’divlja telad’’ nisu preplivala losanđelesko ’’jezero’’ i Lejkersi su otišli dalje.

U nastavku karijere je radila klackalica. Minutaža gore-dole (od 4,2 u regularnom do preko 11 u doigravanju), doprinos ekipi sličan tome, no, kad su Mevsi u prvom kolu plej-ofa 1988. istočili gorivo iz rezervoara Hjuston Rokitsa, Venington i ostali članovi posade dovezli su se do finala Zapadne konferencije i tu su se parkirali opet zahvaljujući Los Anđeles Lejkersima. Koliko je on učestvovao u postizanju uspeha bolje da pročitate u nekoj drugoj (najbolje nenapisanoj) priči.

Ne pružajući naročite partije, osim rekordnih 21 poen protiv Sijetl Supersoniksa u aprilu 1989, kanadski košarkaš doživeo je sudbinu "ostarelog vola" i 1990. godine je posle 269 odigranih susreta, nešto više od 3,5 poena i 2,9 uhvaćene lopte u proseku (plej of statistika 19/1,3/1,2) preseljen u Sakramento u razmeni igrača.

Među ’’kraljeve’’ je došao sa zvanjem dobošara, a vratio se u odori cara. Za tako nešto je potrebno vreme. I sreća. Znanje i kvalitet se podrazumevaju.

U prvom mandatu je na 77 mečeva igrao prosečno 18,9 minuta, ubacivao lopte kroz obruč 5,7 puta i hvatao ih u 4,4 navrata. Borba za šampionski prsten doživela je sudbinu burme nevenčanog para. Ostala je kod zlatara.

Za razliku od nje, član košarkaške Kuće slavnih Kanade nije ostao u SAD, već se na dve godine preselio u Italiju.

Da li se moderno obukao u Milanu ili je u Veroni probudio ljubav prema trofejima, teško je reći, uglavnom 1993. angažovan je od strane tada aktuelnih prvaka NBA Čikago Bulsa, na koje su u narednih 700 i više dana udarani žigovi namenjeni gubitnicima. ’’Bikovi’’ su na svojim plećima osetili da kad Džordana nema i gušteri mogu kolo voditi, istovremeno saplićući Skotija Pipena i ostale izabranike Fila Džeksona, mada su prolazili prvi krug plej - ofa, a Bil Venington im pomagao statistikom sličnom onoj iz prethodnog dela njegovog staža u najjačoj svetskoj ligi.

A onda su bogovi pali na vlas kose.

’’Leteći Majkl’’ se vratio, Bil je ostao gde je bio, a trofej namenjen najboljima stigao tamo odakle je otišao par godina ranije.

Bulsi su sezonu odigrali poput hokejaške družine u večnom pauer - pleju (sa igračem više), samim tim je i Venington od uvelog  lista postao dodatak sa uticajem na aromu, zamenjujući prvog centra ekipe iz savezne države Ilinoj - Australijanca Luka Longlija.

Iako je prema rivalima demonstrirao odlike dobroćudnog bika Ferdinanda iz poznatog crtanog filma, nastupio je prosečno po 15 minuta u 77 dvoboja u regularnom delu sezone, pružajući podršku ’’krdu’’ sa 5,3 poena i 2,5 skoka, a stampedo su osetili svi rivali, pa ne čudi rekordni skor na kraju ovog dela takmičarske godine. Odnos pobeda i poraza 72:10 je ostao nedostižan, do 2015/16. i ostvarenja Golden Stejt Voriorsa od 73-9.

Doći nadomak cilja ubedljivo prvi, a ne preći njegovu ravninu, isto je što i doći  kući gladan prolazeći pored ’’švedskog stola’’, a Čikago je, za njegove standarde, dovoljno dugo držao dijetu, kojoj je morao doći kraj. Uvek je pravi trenutak za to, a prvi takav momenat usledio je te 1996. godine. Nemilosrdno gaženje Majami Hita, Njujork Niksa, Orlando Medžika i Sijetl Supersoniksa (današnja Oklahoma Siti Tander) nateralo je sve da se zapitaju - da li su u pitanju ’’bikovi’’ ili leteći tanjiri. Biće da je ovo drugo, a rezervni centar Bulsa imao je ulogu (pozlaćenog) zadnjeg sedišta u Džordanovom spejs šatlu - 3 poena i 1,7 uhvaćenih odbijenih lopti.

Deset prstiju a jedan prsten. Ne ide. Niti priliči. Postoji rešenje. Osvojiš još dva.

Kantri muzika čikaških momaka odzvanjala je i naredne dve godine NBA dvoranama. U prvoj je, gotovo u ritmu plagijata, svirao i glavni akter ove priče, s tom razlikom što je izostao iz bitaka za osvajanje svog drugog prstena, pa nije doprineo da  Karl Meloun, DžonStokton i ostali članovi ’’orkestra’’ Juta Džeza u završnoj predstavi zasviraju nikad komponovanu melodiju pred duhovima izumrlog plemena.

Nekom na oproštaju drugovi poklone zajedničku fotografiju, nekom potpisanu razglednicu, a njemu titulu prvaka, mada je i on na sebi svojstven, skroman, način samopoklonio prsten. Učinak: dobro poznat.

Kraj? Donekle. U Čikagu svakako. Zauvek. Godine 1999.

Dobar glas se daleko čuje, a iz Bilove ’’rike’’ u opremi Bulsa su statističari zaključili da je to činio na 367 mečeva regularnog dela sezone, ubo je 5,1 poen i 2,7 skokova. Put do pehara posuo je sa tri poena i 1,4 skoka u 50 navrata. U smiraj karijere je sa zvanjem cara vratio u kalifornijsko ’’kraljevstvo’’, da bi se posle još sedam utakmica u dresu Sakramento Kingsa ’’zamonašio’’.

Na jednoj strani  javorovom listu izbockano je: 720 nadmetanja, prosek od 4,6 poena i 2 skoka. Na drugoj je utisnuto: 70/2,5/1,4. Zlobnici bi rekli: ’’više titula nego postignutih poena!’’
Kanađani su hokejaši, znate.