Čak dvadeset igrača Čukaričkog ove sezone je postizalo golove u Super ligi Srbije. Poslednji u nizu bio je i najmlađi, Mihajlo Baić je pogodio mrežu Javora u trenutku kad je imao 18 godina i 176 dana. Bio je to superligaški prvenac momka rođenog u Subotici.

- Vredelo je čekati. Mnogo sam radio u prethodnom periodu, sad se sve vratilo na najbolji mogući način. Bilo je baš naporno u Ivanjici, protiv iskusne ekipe domaćina, koja je imala ogroman motiv u borbi za opstanak. Na kraju mi je žao što smo im otežali tu bitku, ali jednostavno Čukarički ne gleda druge, već igra samo za sebe. A mi mlađi igrači imali smo ogroman motiv da iskoristimo šansu koja nam se pružila – kazao je Baić, koji je potom opisao prvenac u belo-crnom dresu:

- Kad sam video da je Ergelaš „zalomio“ na njegovu levicu, krenuo sam da se izvlačim, znao sam da će uslediti centaršut. Lopta je išla malo iza mene, u tom trenutku bilo mi je bitno da dobro skočim i da je „udarim po golu“. U momentu kad sam video da lopta ulazi u gol, osećaj je bio neopisiv. Morao sam da častim saigrače i stručni štab već na prvoj pumpi po povratku u Beograd.

Već u utorak (16 časova) Čukarički će u okviru poslednjeg, 38. kola Super lige Srbije ugostiti Radnik iz Surdulice.

- Čekam šansu, na šefu je da odluči ko će početi meč, a ko ući sa klupe. Bitno je da sam „probio led“, sad će sve biti mnogo lakše. Radnik je ozbiljan rival, izbacio nas je iz Kupa, do ove sezone Čukarički nikad nije slavio pobedu u Surdulici. Uz to, imaju Makarića, najboljeg golgetera Super lige. Odlična je stvar što meč neće imati veliki rezultatski značaj, posebno za nas mlađe igrače. Kao što sam već kazao, svako od nas ima ogroman motiv, tako če biti i u poslednjem duelu u sezoni protiv Radnika – napomenuo je Baić.

Čestitke Baiću stizale su sa svih strana, prvi su to učinili članovi stručnog štaba i Uprava kluba sa Banovog brda.

- Vratio sam se u Čukarički, gde sam bio u kadetima. Pogrešio sam što sam uopšte odlazio, kad se osvrnem, najlepši period je bio upravo u mom sadašnjem klubu. Hvala svima u klubu što su me vratili, pružili mi ponovo priliku, posebno saigračima koji su me sjajno prihvatili.

Na mestu centarfora Baić ima žestoku konkurenciju u Đorđu Jovanoviću i Marku Rakonjcu.

- To je odlična stvar za mene, mogu mnogo da naučim od njih. Posebno od Đoleta Jovanovića, koji ima već mnogo iskustva na ovom nivou, igrao je i u inostranstvu. On je pravi golgeter, sa sjajnom završnicom.

Baić je zaigrao u prvom timu sa nekolicinom momaka sa kojima je bio u kadetima Čukaričkog. Među njima su Ergelaš, Drezgić, na vrata prvog tima kucaju Rogan, Grgić, Petković...

- Čukarički je poznat kao klub sa sjajnom Omladinskom školom i to nije ništa čudno. Najbolji pojedinci iz kadeta i omladinaca dobiju šansu u prvom timu, tako je i ove sezone. Eto, za superligaški prvenac je zaslužan upravo moj cimer Ergelaš, sa kojim sam u tandemu postizao mnogo golova u mlađim kategorijama Čukaričkog.

Baić je na kraju napomenuo da na klupskom i ličnom planu ima velike ambicije u narednoj sezoni:

- Najpre, da se odmerimo na evropskom nivou u Ligi Konferencija, i ukoliko nam se pruži šansa da izborimo plasman u grupnu fazu. Potom, da ponovo izborimo plasman u Evropu, s obzirom da klub kao što je Čukarički svake sezone treba da igra na međunarodnoj sceni. Lično, želeo bih da odigram što više utakmica i da što češće postižem golove – istakao je Mihajlo Baić, mladi napadač Čukaričkog.