Ni Đura Jakšić ne bi opet rekao "Samo dotle do toga kamena…" - foto: sr.wikipedia.org

Ono što mi se desilo na subotnjoj fudbalskoj utakmici u Srpskoj Crnji između domaće ''Budućnosti’’ i gostujućeg ''Jedinstva'' iz Banatskog Karađorđeva - ZABRANA ULASKA NA STADION - zaslužuje komentar, procenite sami da li i osudu?!

Živim i radim u Novom Sadu, ali kako sam rodom iz Srpske Crnje gde i danas imam i svoje i supruzine rodbine - često u nju dolazim. Volim sport pa sam u poslednjih 40 godina o njemu često pisao: oko 20 godina sam bio dopisnik ''Tempa'' iz Novog Sada, a kad god bih došao u Crnju, ponešto sam pisao i u raznim novinama objavljivao o crnjanskom sportu, najčešće fudbalu.

Da ne dužim - mnogima u Novom Sadu i Srpskoj Crnji sam poznat kao sportski novinar, mada sam kao diplomirani politikolog honorarno pisao i druge teme (privreda, ekonomija, bankarstvo, politika, kultura...) i decenijama ih objavljivao u listovima, revijama i časopisima diljem ove i prethodno upokojenih Jugoslavija. O sportskim temama sam pisao kao akreditovani novinar i izveštač sa mnogih sportskih stadiona i hala, najčešće u Novom Sadu, ali katkad i iz drugih sredina, uključujući i Srpsku Crnju. Uz sebe sam stalno, uz ličnu kartu i novinarslu legitimizaciju nosio i akreditaciju redakcija za koje sam radio. Na početku karijere mi je katkad to i traženo na uvid, no kako je vreme prolazilo i kako su mnogi znali da sam novinar imao sam prolaz kako bez davanja dokumenata na uvid tako i bez plaćanja ulaznica, i to na počasna mesta na sportskim objektima, bile to svečane ili novinarske lože...

Nikada i nigde mi se za minulih 40 i nešto godina otkako pišem o sportu nije desilo da mi se zabrani apsolutni ulazak na jednu utakmici,  tj. objekat gde se on odigrava, do evo u subotu u Srpskoj Crnji. Znajući za mere predostrožnosti zbog KORONE, čim sam, jedno pola sata pred početak utakmice, došao na stadion, uredno sam se prijavio Goranu Driniću - komeseru za bezbednost na toj utakmici i Dejanu Savin - organizatoru službenog obezbeđenja, moleći ih za propusnicu na bezbedno mesto na tribinama. Rekli su da će mi to omogućiti tek nakon što se obratim i dobijem saglasnost delegate Milorada Kurjakova koji me je energično odbio rekavši da nisam na nekakvom njegovom spisku, nemam pojma niti mi je palo na pamet da pitam kojem to spisku. Za pomoć sam potom zamolio Đorđa Vasiljevića - predsednika kluba, sekterara kluba Dušana Antina, trenera Jovicu Lakića i pomoćnog trenera Stevana Drinića - ali niko nije pokazao ni trunke spremnosti da mi reši problem. Naročito me je razočarao Stevan Drinić, s kojim se znam 50 godina, u veoma smo dobrim odnosima, koji nije pokazao trunke spremnosti da založi svoj autoritet i zamoli koga treba - a 80 mu je godina i sasvim je sigurno da bi mu svi  izašli u susret - ali ostao je nem nespreman ni prstom da mrdne da mi pomogne. Hvala Stevane Driniću - nisam to zaslužio i očekivao od tebe!!!

Novinar Dragan Pejić

Umesto rezimea. KORONA čini čuda. Treba je se bojati, čuvati i biti oprezan uvek i gde god je to moguće. Na tribunama u Srpskoj Crnji ima mesta bar za 1000 ljudi, sa ograde oko stadiona utamicu može da posmatra bar 500 ljudi, a da se na tom prostroru, uz urednu zaštitnu opremu i propisanu distancu - nije moglo i smelo naći mesto za jednog novinara - nismo spremni da verujemo, jer bi bilo i suviše naivno i drakonski rigorozno, a do toga baš nismo dogurali!

Sramota kako od delegata tako i zvaničnih lica "Budućnosti". Njih niko nije ovlastio da uvode "policijski čas" na utakmicama već samo da poštuju mere bezbednosti, a u njima nigde, niti se podrazumeva niti piše da se akreditovanim novinarima zabranjuje pristup stadionu! A u Srpskoj Crnji Dragan Pejić to ničim nije zaslužio!!!

Piše: Dragan Pejić