Miloš Šobot

Jedan od „junaka pobede“ Slobode u 7. kolu Vojvođanske lige – Jug, nad Podunavcem iz Belegiša bio je Miloš Šobot, jedan od „novajlija“ zonašu iz Donjeg Tovarnika.

- Utakmica protiv Podunavca bila nam je vrlo bitna, jer je došla posle neočekivanog poraza u Kaću – ističe Šobot – Bilo je vidljivo da smo bili u blagom grču, želji pobede i nismo uspevali da uspostavimo tečnu igru, po čemu smo bili prepoznatljivi. Posle postignutiog prvog gola bilo je mnogo lakše. Igrali smo vrlo disciplinovano, za šta je došla „nagrada“ u vidu drugog gola. Veoma važna pobeda, koja nas je vratila na lidersku poziciju. Okrećemo se narednom protivniku, RFK Novi Sad 1921, klubu prebogate tradicije. Biće nam vrlo teško, ali, idemo korak po korak.

  Na žalost, Miloš Šobot je, sticajem okolnosti, dugo bio van terena.

- Zimus sam došao u Slobodu na poziv trenera Cvetića i direktora Đokića – nastavlja Šobot – Sa šefom sam imao priliku da ranije sarađujem, u omladinskom timu Zemuna. Kako to obično biva, u fudbalu stvari ne idu uvek u željenom pravcu. Već nakon mesec dana priprema zadesila me je teža povreda, koja me odvaja od igre do kraja prolećnog dela sezone. Letnje pripreme započeo sam potpuno oporavljen, ali nakon samo dve nedelje rada novi problemi. Konačno, na teren se vraćam posle 3 kola, i sada sam konačno spreman da konkurišem za tim. Još jednom se zahvaljujem svima u klubu na velikom strpljenju, posle svih pehova koji su me zadesili. Zadovoljan sam dosadašnjom igrom, ali, verujem da ću najbolje partije tek da pružim. Ponoviću ono što je opšte poznato: ključ našeg uspreha, koja nas je dovela do liderske pozicije, je u zajedništvu i porodičnoj atmosferi koja vlada u klubu i oko njega. Naravno, na tu činjenicu nadovezuje se i kvalitet igračkog kadra. Na svaku poziciju u timu imamo dva podjednaka konkurenta.