Čukarički je u derbiju prethodnog kola Super lige u Nišu uradio ono što možda nikom neće poći za rukom ove sezone. Na oproštaju od kluba trener Aleksandar Veselinović je meč na „Čairu“ očeo sa petoricom bonus igrača, a tokom susreta u igru je uveo još dvojicu! Starteri su bili Đorđe Petrović, Dimitrije Kamenović, Bojica Nikčević, Milan Savić i Jovan Lukić, a šansu sa klupe dobili su Marko Rakonjac i Milutin Vidosavljević.

I u takvom sastavu, bez bukvalno polovine tima, Brđani su protiv daleko iskusnijeg rivala bili bolji rival, posebno u drugom poluvremenu, kad su propustili nekoliko dobrih prilika za trijumf. Čak dvojica momaka po prvi put su bili u startnih 11 Čukaričkog, to su Lukić i Nikčević, koji su uz iskusne Kajevića i Pantića, ali i Savića činili vezni red.

- Na dan utakmice šef mi je kazao da ću biti starter, s obzirom da Birmančević zbog povrede nije mogao da igra u Nišu. Iznenadio sam se, bio sam zaista srećan zbog debija u prvih jedanaest tima u kojem sam već šestu godinu, gde sam prošao gotovo čitavu omladinsku školu. Igrao sam i ranije nekoliko mečeva, ali uvek sam ulazio sa klupe. Bilo je i malo treme, ali kad je utakmica počela, kad sam osetio podršku svih saigrača, pre svega Kajevića i Pantića, bilo je neuporedivo lakše – kazao je Bojica Nikčević.

Čukarički je na kraju osvojio bod, kako se utakmica odvijala moglo bi se slobodno reći i da je izgubio dva, s obzirom da je bio bliži pobedi.

- Zadovoljan sam načinom na koji smo odigrali utakmicu, imali smo dosta prilika, iako nismo bili u punom sastavu. Mnogo igrača je nedostajalo, posebno se to odnosi na Birmančevića i Docića koji su ključni za naš tim, ali i na ostale koji su bili odsutni.

Bod u Nišu belo-crnima bi mogao da znači samo u slučaju da pobede u narednoj utakmici, protiv Mačve na Banovom brdu (subota, 16 časova).

- Nema dileme da ćemo protiv Šapčana ići na pobedu i tri boda. Ali, ne zavaravamo se da će biti lako. Čak smatram da su utakmice protiv rivala iz donje polovine tabele, posebno na domaćem terenu, daleko teže nego na primer ovaj koji smo igrali u Nišu, ili protiv Crvene zvezde i Partizana. Ipak smo mi favoriti u tim susretima, a nije uvek lako opravdati tu ulogu.

Nikčević je, kao što je to već pomenuo, u klubu od 2015. godine. Došao je iz kragujevačke Šumadije.

- Moji su iz Peći, a posle bombardovanja silom prilika su se preselili najpre u Bar, gde sam rođen, ali smo potom brzo otišli za Kragujevac. Iskreno, bilo mi je teško kad sam došao na Banovo brdo, druga sredina, novi saigrači, trener, drugačiji sistem... Najpre me je trenirao Kožul, potom Veličko Kaplanović, kojem sam zahvalan za to što sam sada u prvom timu Čukaričkog. Drago mi je da je pored mene i Rakonjac, želja mi je da uskoro postigne prvenac u seniorskom timu, najbolje bi bilo posle moje asistencije – malo u šali, više u zbilji govori Nikčević.

Prethodnu polusezonu Nikčević je proveo u Radničkom iz Pirota. Sada bi mogao na novu pozajmicu, s obzirom da ima još vremena do kraja prelaznog roka (5. oktobar).

- Mnogo mi je značila ta polusezona, igrao bih i više da nije bilo prekida zbog korone. Sada sam u Čukaričkom, a ako čelni ljudi u klubu procene da treba da idem na još jednu pozajmicu, nemam ništa protiv, oni znaju šta je najbolje za moj razvoj. Mogu da igram u veznom redu i levo i desno, bio sam prošle godine i desni bek, ali iskreno više volim kad sam napred.

U ponedeljak je Čukarički po prvi put kao šef struke vodio Dušan Đorđević, a Nikčević je uz zahvalnost bivšem treneru Veselinoviću istakao da neće biti gotovo nikakvih promena:

- Čukarički ima sistem, Đorđević je bio pomoćnik Veselinoviću, verujem da se u radu gotovo ništa neće menjati. Upravo je taj sistem ono što krasi moj klub. Eto, promenili smo nekoliko igrača u timu, sada igraju Savić, Rakonjac je sve bolji, Miladin Stevanović se vratio, imamo još pledaju mladih prvotimaca, ali način igre i opredelenje je ostalo isto, da napadamo i pobeđujemo – zaključio je Bojica Nikčević.