Foto: fkspartak.com

Fudbalska porodica Dunđerski vreme samoizolacije provodi u stanu u Novom Sadu. Otac Ljubiša, sportski direktor Spartaka, stariji sin David, prvotimac istomenog kluba i mlađi Mateja su prošlost, sadašnjost i budućnost fudbalske porodice Dunđerski. Kao na terenu, tako su organizovani u stanu, svako zna svoje obaveze i jedan drugom ne smetaju u obavljanju svakodnevnih zadataka. Otac je zadužen za spoljne nabavke u prepodnevnim satima, eventualno ako se nešto zaboravi trkne do najbliže prodavnice i brzo se vraća u sigurno okrilje stana. 

David je od kondicionog trenera Radomira Živkovića dobio zaduženja u pogledu rada na fizičkoj spremi. - Radim intezivno na vežbama snage, koristim stepenište, skačem, najviše radim u parteru (na parketu). Umesto tegova pribegao sam inovaciji  sa punim plastičnim flašama vode, spakovanim u torbe - otkriva nam način rada Dunđerski.

Dolazak u Suboticu je za 20-godišnjeg Davida bio pun pogodak, i na prečac se izborio za mesto desnog spoljnjeg defanzivca. Trener Vladimir Gaćinović je brzo uvideo da se radi o velikom potencijalu i mladom Novosađanina gurnuo u vatru. Za tehničku obdarenost može da zahvali genetici i radu u jednoj od najboljih škola fudbala "Prof. Bolesnikov", gde trenira najmlađi član porodice Dunđerski, Mateja (13). Poseduje prirodnu brzinu i hitrost, i još mora da radi na snazi i defanzivnim elementima igre, s obzirom da je ranije igrao na drugoj pozicviji.

Otac Ljubiša je već četiri godine prvi operativac Subotičana i,  samo po sebi, nameće se pitanje: da li je to prednost ili hendikep? –  Ima više mana nego prednosti, i tu odgovornost nosim godinama na plećima. Ne želim da me pamte kao sina poiznatog fudbalera Vojvodine i italijanskih klubovam, već želim da se izdignem iznad svega toga - bio je jasan defanzivac  subotičkih "golubova".

Otac i sin su u velikoj meri vezani za Italiju i grad Bergamo, sada najveće žarište korona virusa u svetu. Ljubiša je pet godina sa uspehom nosio dres slavne Atalante, a u tom gradu je rođen David. Teško im pada sve ono što se događa u Begamu, o čemu ne žele da govore, i saosećaju sa stanovništvom Lombardije.