Bečej je pre dve decenije imao svog Pelea - foto: Arhiva PVK Bečej

Predrag Pele Zimnonjić (50) je znano ime ljubitelja vaterpola. Bečejci ga posebno pamte, jer je nosio kapicu „drim tima“ sa Tise u vreme kad je 1999. godine u Napulju „prišiven“ epitet evropskog vicešampiona i godinu dana kasnije se u „domaćoj vodi“ stiglo do titule prvaka Starog kontinenta. Prijatno je bilo, posle nekoliko godina, čuti glas starog prijatelja. Znajući da je sada trener člana italijanske A 2 divizije Vaterpolo kluba Komo iz istoimenog grada na obali jezera istog imena koje Italijani dele sa Švajcarcima, odmah je usledilo pitanje o zdravlju.

- Ovde je više nego opasna situacija, ali nema igrača našeg kluba zaraženih od korona virusa. Svakodnevna slika odvoženja žrtava, najvećim delom iz ovdašnje Lombardije, uzdrmala je svet. Stručne analize će vremenom dati tačnu dijagnostiku gde se pogrešilo u Italiji sa korona virusom, ali već vlada mišljenje da nije smelo da se dozvoli da bolest uđe u bolnice. Bolesni su morala pre toga da budu smešteni u neku vrstuzdravstvenih prihvatilišta. Sad je pitanje šta će biti posle. Imajući u vidu situaciju u Italiji, mislim da će se svest ljudi promeniti. Bez sumnje, i dalje će biti „hleba i igara“, ali će se bilo kojoj sličnoj situaciji prići daleko organizovanije, jasan je Predrag Zimonjić.

Obradovala ga je vest da u Bečeju, bar za sada, nema zaraženih i da se u Srbiji pristupilo vrlo organizovano u suzbijanju pandemije korona virusa. Iz predivnog Koma, ali i samo sedamdesetak kilometara udaljenjog Bergama i Milana, poručuje da se ostane kod kuće i time zaštiti svoj i tuđi život.On je sa suprugom Irenom, koja je svojevremeno bila atletičarka, i najmlađim sinom u Komu. Najstarije dete, kći Mia, studira u Torinu, a srednji sin, devetnaestogodišnji Strahinja, je odabrao košarku i sada je član razvojne ekipe Žarkovo.

- Osamostalio sam se u trenerskom poslu i preuzeo sam seniorsku ekipu Komo, kluba koji, što nije uobičajeno za italijanske prilike, poklanja dužnu pažnju mlađim kategorijama, koje vodi nekadašnji igrač splitskog Jadrana Ivan Žanetić. Mnogo toga zavisi od vremena posle aktuelne pandemije, ali ako nastavimo da ulažemo u rad s mladima, mogli bismo za koju godinu da stignemo do italijanske elite, ne krije optimizam popularni Pele.

Pored klupske niske uspeha sa Partizanom i Bečejom u našoj vodi, ali i s italijanskim klubovima, Predrag Zimonjić se s reprezentativnom kapicom okitio bronzom na Olimpijadi u Sidneju 2000. godine, srebrom na Svetskom prvenstvu naredne godine u Fukouoki, odnosno zlatom saEvropskih šampionata 1991. u Atini i 2001. u Budimpešti.

Povod za poziv bilo je prisećanje na početak bombardovanja naše zemlje od NATO alijanse.

- Kad je čovek u izolaciji, svega se priseća. Danas je dan kad su prve bombe bačene na Srbiju. Na mene je to ostavilo poseban osećaj, jer sam u to vreme bio vojnik. Dozvoljeno mi je da igram na fajnal foru u Napulju, ali se na žalost nismo okitili, mada smo mogli, titulom. Imajući u vidu u kakvim okolnostima smo trenirali i u završnici kao domaćini igrali u Atini, a ne kraj Tise, onda je razumljivo što su naše osvajanje drugog mesta u Evropi svi u zemlji pozdravili. Na svečanom prijemu u zgradi našeg sponzora NIS Naftagasa u Novom Sadu, svi su bili u trenerkama, a ja u vojničkoj uniformi. Bio sam tada vrlo ponosan, a i sada sam na taj trenutak, zaključuje Predrag Pele Zimonjić zadovoljan što je imao sa kim da podeli sećanja na teško vreme pre 21 godine i isto tako turbulentno sadašnje vreme.