Dragan Bajić

Klub nosi ime, a ne ime klub! KK Igokea, od osnivanja sa imenom Potkozarje, kroz svoj rast i odrastanje od školskog sportskog kolektiva Mesne zajednice Aleksandrovac, do kluba velikih dometa u ovom delu Evrope, s odrednicom Laktaši – Republika Srpska, shvatio je na vreme da je velikodušnost najveća ljudska i sportska vrlina u kojem častan čovek čitav sveti vidi, i doživljava, kao beskrajnu porodicu.

Uz prve bodove i pobedu protiv Zadra, “Igosi” su ostvarili onu vredniju od samog rezultata, uz veliku dobrodošlicu treneru Draganu Bajiću, istu toliku pažnju poklonili su njegovom prethodniku obolelom Aleksandru Trifunoviću, univerzalno, koliko podrška Bajiću, u istoj meri bila je i poruka podrške Trifunoviću “ostajemo uz tebe sve dok se ne oporaviš, a i tada će za čoveka kao što si ti biti mesta u našem klubu”.

Mala-velika Igokea, ili velika-mala Igokea, direktno i jasno pokazala je da kad ljudi nešto vole i poštuju, kao oni košarku, svojevrsnu filozofiju života mladog čoveka spremni su za to da se i žrtvuju ne pitajući za cenu.

Na isti način doživeo sam i aplauze i ovacije Draganu Bajiću, koliko i Aleksandru Trifunoviću; zapravo, kako i zašto dobri ljudi pamte svako dobro!
Bajić je svojevrstan simbol Igokee. Kao igrač bio akter finala Čelendž kupa na Kipru, protiv AEL Limasola, kada je Igokea, bez obzira na poraz, 82:92, ostvarila najveći uspeh u svojoj istoriji, a kasnije, kao strateg doveo Igokeu do prvog mesta u regularnom toku takmičenja ABA lige. Omiljen je uopšte u sportskoj javnosti Republike Srpske, i zbog stručnosti, ali i skromnosti, i pristojnosti. U svakoj trenerskoj prilici i neprilici bio je pun dostojanstva, bez parade i nadmenosti.

U celoj ovoj priči posebno priznanje i poštovanje zaslužuju ljudi koji danas vode Igokeu na čelu sa generalnim menadžerom Igorom Dodikom, nekad i sam košarkaš, dojuče prvi čovek ABA lige. Svi oni zajedno imali su zvezdu vodilju da se snaga, a i ugled, stiče od iskušenja kojima smo uspeli da odolimo.

Pogotovo što živimo u sumanutom vremenu nametnutog zla i naopakog, u kojem se laži i prevare žele pokazati kao sposobnost, a časnost i korektnost kao naivnost. Pošast koja nije mimoišla ni sport!
Ali, neće baš biti, valjda!
Zato još jednom bravo “Igosi”! Mala-velika ili velika-mala Igokea postala je baš velika i to delom i delima kroz svoje trajanje od gotovo pola veka.