Sigmund Bogdan ispija kaficu u Bečeju

Posle univerzitetske i najbolje selekcije „trikolora“, koje je doveo bivši član „dim tima“ sa Tise i sada selektor Francuske Nenad Vukanić, ovih dana je u Bečeju na pripremama grupa od četrdesetak mladih Brazilaca iz Sao Paola u režiji Sigmunda Bogdana, koji je pre četvrt veka nosio kapicu Bečeja.

Tim povodom zagrebali smo malo po istoriji najuspešnijeg bečejskog sportskog kolektiva i podsetili se da je 1993. godine bard vojvođanske muzike Zvonko Bogdan doveo devetnaestogodišnjeg sina Sigmunda iz matičnog subotičkog Spartaka da brusivaterpolo talenat u moćnom Bečeju. Prvo je istog leta igrao za drugi bečejski klub Jodnu banju, koja je vođena sa klupe Aleksandrom Krstonošićem osvojila titulu amaterskog prvaka Jugoslavije, posle čega je uvršten u redove starijeg brata. Usledilo je sa Bečejom igranje u finalu kupa, pa kaljenje u šampionatu. Stvaranjem „drim tima“ kraj Tise 1995, talenatovani Sigmund Bogdan se preselio u novosadsku Vojvodinu, a sezonu kasnije prešao je u Italiju i time mu se gubi vaterpolo trag.

- Igrao sam jednu sezonu u Đenovi za Nervi, a onda se preselio u SAD, gde sam na Floridi radio sve i svašta u ugostiteljstvu. Punih osam godina sam ostao u tom poslu, gde sam krenuo od najniže rangiranog u kihinji, do šefa kuhinje i menadžera restorana. U vaterpolo sam su iznenada uključio radom u srednjoj školi Sent Endrjus. Zadovoljni su bili mojim radom, a i ja vraćanjem sportskoj ljubavi. Nekakao u to vreme 2008. godine rodila mi se ćerka Sofija, a godinu dana kasnije supruga Veronika je dobila dobar posao u njenom Brazilu i preselili smo se u Rio. Posle kraćeg rada u manjerejtingovanim klubovima, našao sam se u, za brazilske prilike, velikom Flamengu.Iako vaterpolo u Brazilu nije profitabilan sport, uspeo sam da angažovanjem u atraktivnom sportu obezbedim sredstva za život. Ponovo smo zbog žene morali u novu selidbu. Sada smo se obreli u Sao Paolu. Ispostavilo se da je to bilo dobro i za mene, jer su u Sao Paolu nešto organizovaniji u vaterpolu, u par rečenica složio je četvrt veka života i, gotovo, 25 kilograma teži Sigmund Bogdan.

Skućio se naš sagovornik već tri godine u jevrejskom klubu Hebraika. Lane ih je doveo u rodnu Suboticu, bili su i u Beogradu, ali i Mađarsku. Ove godine je, posle razgovora sa novim predsednikom VSV i saigračem iz Bečeja Goranom Krstonošićem, odlučio da brojnu ekspediciju dovede kraj Tise i pokaže gde je on igrao vaterpolo.

- Naš klub može da okupi dvadesetak mladih igrača, pa smo ekspediciji priključili još toliko iz komšijskog kluba Atletik Paulistano uzrasta od 2008. do 2004. godišta, među kojima je i pet devojaka. Od pet trenera, tu je i Kamila Pedroza, bez sumnje najveće vaterpolo ime brazilskog ženskog vaterpola, koja je bila interenacionalac i grčkoj Glifadi, Olimpijakosu, osvojila LEN trofej, igrala na Olimpijadi... Ostajemo u Bečeju do subote, vikend ćemo provesti u Beogradu, a uponedeljak letimo za Herceg Novi i u Igalu ćemo se pripremati narednih desetak dana i poetiti Dubrovnik, Kotor, Tivat... Ovo i slična putovanja su u sklopu našeg rada sa mladima u Brazilu. Članstvom u klub deca stiču pravo da upražnjavaju sportove po želji. Nije to kao ovde u Srbiji, gde se primenjuje uhodani sistem rada, nego mi treneri moramo da budemo izuzetno fleksibilni i, između ostalog, planiramo i ovakva putovanja. A ja sam, sećam se, od desete godine u Spartaku svakodnevno odlazio na treninge i samo plivao, plivao, kasnije i u teretani dizao tegove, pa onda rad na tehnici, taktici...Zato smo mi u Srbiju tu gde jesmo u vaterpolu, jasan je popularni Zigi.

Brazil je zemlja sporta, ali fudbala, košarke, odbojke, dok je vaterpolo još uvek u velikom zastatku za vodećim svetskim silama.

- Uoči Olimpijade 2016. godine u Riu uzburkala se situacija i u vaterpolu. Angažovanjem Bečejca Mirka Blaževića za selektora i vraćanjem Felipea Peronea iz španske selekcije krenulo se sa „mrtve tačke“, kasnije je stigao i Ratko Rudić za kormilara brazilskog broda, ali to je još uvek daleko od pomenutih sportova. Priznaju u Brazilu Srbima da su „vanzemaljci“, ali se ne trude previše da im se približe. Vaterpolo još uvek traži svoje mesto u Brazilu, veli Sigmund Bogdan.

Pune ruke posla dok mu puleni shvate suštinu vatepolo igre

Sa Signundom je u Srbiju stigla i njegova jedanaestogodišnja kći Sofija, ali je ona produžila kod babe Mirjane i deda Zvonka da uživa u njihovom društvu.

- Supruga Veronika dolazi 20. jula i posle nedelju dana vraćaju se za Sao Paolo. Tada će ćerka Sofija, koja dobro razume srpski, ali ga teško govori, biti prevodioc mami. Ja ostajem do 7. avgusta. Jer, kad ova grupa ode, 21. jula mi stiže druga i oni će biti locirani u Subotici do 29. ovog meseca, a onda odlazimo u Budimpeštu, gde će se održati poznato jevrejsko takmičenje Makabijada. Krajem avgusta i početkom septembra sledi mi put u Portoriko sa selekcijom 2001. godišta, iznosi nam svoje ovoletošnje krstarenje „kapetan“ Sigmund Bogdan i nastavlja sa ivice bazena da pokazuje deci pojedine pokrete i pojašnjava na čistom portugalskom, kao što su to njemu govorili pre četvrt veka.

Na kraju nam je rekao da je silom prilikapostao poliglota. U Italiji je brzo naučio italijanski i danas se njime služi. U SAD je otišao sa dobrim znanjem engleskog, ali na Floridi u ugostiteljstvu je, zbog Kubanaca i Meksikanaca, jezik „numero uno“ španski, dok mu je portugalski zbog supruge Brazilke postao porodični.