U toku petodnevne posete Bosanskohercegovačkom jezeru "Žabar" imao sam čast da razgovaram sa veoma uspešnim rukometašem i ribolovcem koji se zove Milan Šajin. U toku razgovora dotakli smo se teme koja se zove rukomet i uspešno obavili razgovor, uživajte.
Opiši ukratko svoje rukometne početke:

Svoje prve rukometne korake napravio sam na školskom takmičenju škole „Svetozar Miletić” protiv osnovne škole „20. oktobar”, na poziv mog druga Miloša Orbovića.

O klubovima u kojima si nastupao i nešto o tome:

Rukometnu karijeru započeo sam u matičnom klubu RK Vrbas iz istoimenog grada gde 2007. godine prelazim u prvi tim a 2009. godine odlazim u rukometni klub Sombor i zadržavam se godinu dana. Nakon uspešnih partija dobio sam ponudu za inostranstvo i prihvatio poziv Katarskog kluba iz Dohe. Nakon dve godine nastupanja u prestonici selim se u “El Jaish”. 2015. godine vraćam se Evropskom rukometu gde beležim nastupe za rumunski “Odorheiu”. Sezonu 2016. proveo sam u skopskom Metalurgu, 2017. Mađarskom “Cegledi KKSE” a potom prelazim u rumunski Dinamo iz Bukurešta sa kojim sam ove godine osvojio Rumunsko prvenstvo.

O svojim igrama:

Igram na poziciji levog i srednjeg beka a što se tiče odbrane igram na poziciji 3.

Mane i vrline na terenu:

Mana mi je što sam previše nervozan a vrlina je bodrenje svojih saigrača tokom čitavog meča

U kom klubu si proveo najbolje dane:

Definitivno to je Metalurg

Da li si razmišljao o završetku karijere u Srbiji i koji bi to klub mogao da bude:

Razmišljao sam o tome i najviše bih voleo da to bude Spartak Vojput iz Subotice.

Da li je važna podrška porodice za uspeh u rukometu:

Naravno da jeste, apsolutno se slažem sa time jer bez podrške kako porodice tako i prijatelja uspeh je nemoguć.

Koje ti je najznačajnije priznanje koje si dobio:

Najznačajnije priznanje što sam dobio bilo je priznanje Olimpijskiog komiteta za najmlađeg igrača Azije.

Da li se slažes sa svojim saigračima i da li je razumevanje na terenu od velikog značaja:

Naravno da se slažem, najbitnija stavka je slaganje i razumevanje na terenu da bi se kockice sklopile.

Da li si zadovoljan svojim statusom u klubu:

Trenutno sam zadovoljan ali uvek može bolje.

Foto: Milan Šajin

Da li si nastupao za reprezentaciju Srbije, mlađi ili stariji pogoni i ako jesi opiši ukratko to iskustvo:

Nastupao sam za kadetsku reprezentaciju 2010. godine, iskustvo je bilo fenomenalno ali ne ponovilo se.

Ko je tvoj uzor u rukometnom pogledu:

Što se tiče uzora nisam uvek imao nekog ali ako bih izabrao to bi bio Mihael Kraus, srednji bek Nemačke.

Opiši svoje lične ambicije koje želis da ostvariš:

Jedina ambicija sada mi je da osvojim Svetsko prvenstvo u pecanju u bojama moje zemlje.

Da li imaš neki hobi i šta radiš u slobodno vreme:

Moj hobi je pecanje koje polako prerasta u čist profesionalizam, nadam se da ću posle rukometne karijere imati mnogo više vremena da se bavim onim što volim i što me ispunjava.

Da li konzumiraš alkohol kada ne treniraš:

Naravno da ne, veliki sam protivnik alkohola.

Da li može da se uporedi srpski i rumunski rukomet:

Trenutno ne, rumunski klub u kome ja trenutno nastupam dosta ulaže u rukomet pa tako i cela država Rumunija.

Koliko bi nama trebalo sad kada bi od ovog trenutka krenuli da radimo ozbiljno da se vratimo u neki rukometni vrh:

Moja lična pretpostavka je nekih desetak godina.

Da li se u rukometu vrti “ozbiljan” novac i da li može normalno da se živi od rukometa u Rumuniji:

Može da se živi od rukometa ali samo ako si profesionalac, rukomet nije cenjen sport kao što su fudbal, košarka itd. Ne vrti se tu veliki novac.

Nastupao si u Aziji? kakav je rukomet tamo a kakav je u Evropi?

U Aziji je rukomet mnogo plaćeniji nego u Evropi, jedina stvar koja se razlikuje je što u Evropi vlada kvalitet a u Aziji preovladava novac.

I za kraj šta bi poručio mladim sportistima?

Samo trenirajte, budite zdravi, „Mens sana in corpore sano”