Sportska traumatologija oduvek zauzima značajno mesto u radu ortopedske klinike, a tokom godine hirurzi urade oko 330 rekonstrukcija prednjeg koštanog ligamenta kolena i 300 artroskopija kolena, ramena, lakta i skočnog zgloba. Klinika je centar za Jugoistočnu Evropu za obuku iz artoskopske hirurgije pod pokroviteljstvom Evropske asocijacije za sportsku traumatologiju i dolaze nam kolege iz Bugarske, Švedske, Indije i drugih zemalja - kaže upravnik Klinike Prof. dr Miroslav Milankov, istaknuti hirurg ortoped koji je operisao desetine, stotine naših i sportista iz inostranstva.

Dr Milankov (u sredini) operiše koleno - foto: Dragan Pejić

Kako je Klinika za ortopediju i traumatologiju Klinickog centra Vojvodine  poznata, čak prestižna, u regionu, po operativnim rekonstrukcijama prednjeg koštanog ligamenta kolena, artroskopijama kolena, ramena, lakta i skočnog zgloba te lečenju preloma i primenu novih metoda,  pogotovo fiksaciju najsavremenijim intramedijalnim klinovima, dr Miroslav Milankov, upravnik Klinike,  nam prvo objašnjava   koje sve savremene procedure  rade kao rutinu, šta je u povoju a šta bliska ili daleka budućnost?

- Na Klinici se dugi niz godina uspešno primenjuje savremene metode osteosinteze preloma. Zaključavajuće (Intrlooking) klinovekoje smo počeli  osamdesetih godina prošlog veka. Prva ugradnja veštačkog kuka je urađena još davne 1969. godine a proteze kolena se ugrađuju od  1990 i godišnje se ugradi  oko 350 proteza kolena. U okviru transplant programa primena koštanih alotransplanata je započeta još osamdestih godina prošlog veka  i danas se koštani alotrasplantati koriste i kod revizionih operacija proteza  zglobovai rekonsntrukcije ligamenta. Sportska traumatologija na Klinici oduvek je zauzimala značajno mesto. Prva artroskopska menscectomijaje uradjena je  1993. godine, a artroskopska rekonstrukcija prednjeg ukrštenog ligamenta kolena 1998. godine  i artroskopska operacija zgloba ramena 2010 godine . Danas se na Klinici godišnje uradi oko 330 rekonstrukcija prednjeg ukrštenog ligamenta kolena,  i 300 artroskopija kolena, ramena, lakta i skočnog zgloba. Trauma kičme se na Klinici radi dugi niz godina i postignuti su zavidni rezultati. Konačno, eksperimentalna hirurgija je krajem prošlog veka bila veoma razvijena i tu je urađen veliki broj magistarskih, doktorskih teza i naučnih  radova. Lekari klinika su boravili na brojnim stručnim sastancima u zemlji i inostranstvu, gde su prezentovali naše rezultate,  a mladi lekari su bili na edukaciji u evropskim ortopedskim centrima. 

Prof dr Miroslav Milankov - foto: Dragan Pejić
Ne kažem da juče otkrivenou svetu već sutradan primenjujemo, ali da novine brzo stižu i uspešno se primenjuju – to je činjenica. Nastranu istraživanja, eksperimenti i induvidualne novine. U medicini pa i ortopediji postoji moda i modni hitovi koji se uvek ne završe kao trend – već krene, pa stane i ode u zaborav. Zato smo veoma oprezni i ta mala distanca nam omogućava da učimo na tuđim greškama.

Aloplastična ortopedska hirurgija, odnosno ugradnja proteza kuka, kolena i zglobova  se kod nas pominje kao vrhunski domet ortopedije, šta je sa drugim – recimo sportskim povredama,  ili pak transplantacionom  i replantacionom hirurgijom, čak presađivanjem šake?

- Opštepoznato je da KC Vojvodine prednjači u Srbiji u transplatacionoj hirurgiji, jer smo još daleke 1984. uradili prvo presađivanje bubrega i srca, nedavno jetre a paralelno sa tim transplantirane su i tetive, kosti, koštana tkiva, ligementi… Transplantacija je jedan veoma ozbiljan i komplikovan zahvat,  radi se interdisciplinarno, naši stručnjaci su  učestvovali u svim tim do sada izvedenim poduhvatima u KCV. Dugo već uspešno radimo i endoskopske operacije kolena i drugih zglobova- ramena, lakta i skočnog zgloba. Robotiku koristimo u tzv. navigacionoj hirurgiji, gde uz pomoć kompjutera ostvarujemo najpreciznija postavljanja protetskih nadoknada zglobova i ligamenata.

Da li Vaša Klinika radi baš sve vrste ortopedskih i traumatoloških operacija?

- Sve sem tumora jer su primarni tumori retki na kostima pa takvih pacijenata na sreću i nema mnogo. Imamo odličnu saradnju sa kolegama sa Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti "BANJICA" gde postoji specijalizovano odeljenje za lečenje tumora u ortopediji pa njima upućujemo pacijente sa tim oboljenjima.

Inače,  imamo izvanrednu dijagnostiku   i mobilne  hirurške ekipe koje rade 24 časa i gotovo je retko da neko doživi bilo koju povredu a da u optimalnom vremenskom periodu ne bude zbrinut, uključujući tu i povrede kičmenog stuba! Klinika raspolaže sa 71 posteljom na četiri odeljenja, imamo dve operacione sale, a koristimo i jednu u Urgentnom centru Vojvodine, gde zbrinjavaju sve traume.

Ima li novosadska Klinika za ortopediju i traumatologiju savremene hirurške sale sa pratećom opremom, tipa savremenog digitalnog rentgen aparata i ortopedskog stola koji je radiotransparentan da bi rentgenski zraci prolatili kroz njega čime bi bio olakšan rad ortopedskog hirirga-traumatologa.

- Naravno da ima. Svaka savremeno opremljena hirurška sala za tretman ortopedskih i traumatoloških pacijenata u mnogome olakšava rad hirurga ukoliko poseduje svu prateću opremu, u koju spadaju i ortopedski sto koji omogućava kako ortopedsku repoziciju pre samog operativnog zahvata tako i adekvatan položaj pacijenta prilikom samog toka operacije. Savremeni rentgen aparat je i sastavno oruđe za rad hirurga prilikom mnogih operativnoh zahvata kojim se prati tok operacije i proverava uspešnost operativne repozicije preloma jednom od operativnih metoda.

Da li je istina da kvalitet ugrađenih proteza bitno utiče na efekte operacije, dužinu i kvalitet postoperativnog života   - šta reći na tu temu s obzirom na materijalnu situaciju kod nas?

- Tačno je da kvalitet ugrađenog bitno opredeljuje efekat operacije i kvalitet postoperativnog života, ali tačno je i to da mi na našoj Klinici ugrađujemo najsavremenije materijale koji naš Fond za zdravstvo nabavlja od najpoznatijih proizvođača u svetu. Na raspolaganju imamo veoma širok spektar svih proteza od različitih materijala koje ugrađujemo, pa naši pacijenti ni u čemu nisu uskraćeni u odnosu na ono što bi eventualno dobili na nekoj klinici u inostranstvu.

Vaši pacijenti su mnogi sportisti, da pomenemo samo neke  - rukometašice Sanja Damnjanović, Jelena Nišavić, Sanja Rajović, odbojkašica Sanja Malagurski (oba kolena), rukometaši Momir Ilić, Petar Nenadić, košarkašica Ana Dabetić, košarkaši Partizana Božić (oba kolena) i Milosavljević, brojni fudbaleri... Rak rana većine bili  su  ukršteni ligamenti kolena, pa nam recite svoja iskustva u lećenju/operacijama tih vrsta povreda?

- Povreda ukrštenih ligamenata je kompleksna, pa je i oporavak duži. Posle operacije sedam dana se leži kod nas. Sledi terapija, pacijent od fizijatra/fizioterapeuta dobije domaći zadatak,  da bi tačno znao kako da sprovodi vežbe. Za dve nedelje od zahvata, koleno mora da bude 90 odsto pokretljivo, a za mesec i po ostavljaju se štake. Naravno, to zavisi od spremnosti mišića pojedinca, ali je uobičajeno. Tada pacijent može normalno da hoda, da vozi kola i da se uključi u redovne životne obaveze. Teretana se radi do četvrtog meseca, a za šest meseci posle operacije ulazi se u takmičenje. Brazilac Ronaldo i naš Boško Janković su imali duži period opravka i stav je da ne treba žuriti. Oni mogu da trče maraton, da voze Tur de Frans, ali zato što je to pravolinijski. Uzmite u obzir NBA zvezdu Derika Rouza, tek što se vratio, povredio se. A tu su ogromne pare u pitanju, trener mora da bude edukovan. Najveći broj, od 80 do 90 odsto sportista posle operacije vrati se na teren i bude još bolji – kaže  profesor Milankov, dodajući da je u ortopedskoj hirurgiji najviše naučio od  Banjalučanina Nebojše Popovića, olimpijskog šampiona u rukometu a da je za uspešnost operacija umnogome zaslužan i rendgenolog dr Borisa Petrovic čija magnetna rezonanca nikad ne greši te dr Borko Vukosav, specijalista sportske medicine i rehabilitacije.

Šta je budućnost, ključ  za napredovanje ove oblasti hirurgije u Srbiji?

- Svakako da zainteresovanost za ovu granu medicine predstavlja osnov. Ulaganje u materijalna sredstva rada i aparaturu takođe je jedan od značajnih faktora. Stalno praćenje inovacija kao i razmena iskustava sa drugim ortopedskim hirurzima koji se bave ovom metodom, u našoj zemlji i inostranstvu, predstavljaju veliki doprinos. Konačno, pronalaženje novih bioloških, kompatibilnih materijala od kojih će se praviti implantanti sa minimalnim procentom neželjenih efekata, upotreba  lekova u ubrzavanju lečenja preloma,  primena robota  koji će zamenjivati gornje i donje ekstremitete.

Najnoviji  domet  regenerativne ortopedije

Savremeno lečenje preloma i  ugradnja veštačkih zglobova je klasika ortopedije i traumatologije.   Rekonstruktivna ortopedija je najviše napredovala, mnogo toga je urađeno i u arto-plastičnoj hirurgiji gde se zamenjuju zglobovi a sve uspešnije se leče i  urođene  ortopedske anomalije. A kada je reč o traumatologiji u  tom segmentu su se promenili načini fiksacije preloma, kao i sama filozofija u lečenju preloma.  Više nije bitno samo da kod  preloma sve mora da bude „pod konac“, već je bitna funkcija i što ranije opterećenje ekstremiteta, oporavak i brzina osposobljavanja pokreta budu što kraći... Tom rekli bismo klasičnom redosledu uznapredovanja neše ortopedije i traumatologije pridružila se ovih dana i savremena regenerativna ortopedija koja, uz ostalo, podrazumeva i lečenje transplantacijom matičnih ćelija.

Savremena regenerativna ortopedija, postala je 27. novembra 2015. godine stvarnost kako u ovoj ustanovi tako Srbiji uopšte. Naime, toga dana je, nakon što je eminentni stručnjak svetskog glasa prof. dr Stefano Zanasi (Rizzoli, Bologna) održao predavanje  “Lečenje hondralnih defakata transplantacijom stem (matičnih)  ćelija” i izveo operativni zahvat na pacijentu koji je već duže vreme imao tegobe  desnog kolena. Hirurška intervencija je podrazumevala uzimanje (“žetva”) matičnih ćelija iz karlične kosti sa  implantiratiranjem u defekt hrskavice zgloba kolena. Treba istaći da se prilikom transplantacije ili transfera matičnih  ćelija u  lečenju patoloških stanja lokomotornog aparata koriste adultne-zrele (delom diferentovane ćelije) matične ćelije uzete od samog pacijenta i koje su žive (autologna tranplatacija tj. transfer).  Matične ćelije se mogu izdvojiti iz cirkulišuće krvi, koštane srži i masnog tkiva, automatizovanim zatvorenim, sterilnim procedurama, nakon čega su odmah spremne za aplikaciju tj. postavljanje na oštećeno mesto.

Primena matičnih ćelija u ortopedskoj hirurgiji će za mnoge pacijente značiti brži i bolji oporavak, odlaganje većih hirurških intrevencija poput ugradnje veštačkih zglobova, smanjivanje invalidnosti a krajnji efekat će biti i smanjivanje troškova lečenja. 

Neumitnost podataka

U Klinici za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju Kliničkog centra Vojvodine svake godine uradi se oko 2.400 operacija i pregleda u Poliklinici 32.000 pacijenata. Ovde  hirurzi urade svakodnevno bezmalo 20 operacija, a jedina su ustanova u Vojvodini koja radi traume kičme, sve revizione operacije proteza u Pokrajini, a počeli su da rade i transplantacije matičnih ćelija i biomedicinu.

U Klinici rade 23 doktora, 47 medicinskih sestara i tehničara, šest fizioterapeuta i tri medicinska statističara. Najviše se u Klinici rade operacije ligamenata i artroskopska hirugija kolena, ramena, skočnog zgloba i lakta, a do ove godine urađeno je 4.000 operacija prednjeg ukrštenog ligamenta kolena.

Proteze kolena rade od 1990. i godišnje ih bude u proseku 350. U okviru transplant programa, primena koštanih alotransplanata započeta je još osamdesetih godina prošlog veka i danas se koriste kod revizionih operacija proteza zglobova i rekonstrukcije ligamenata.

Osoblje Klinike redovno se edukuje u okviru domaćih i internacionalnih stručnih skupova, kao i u vodećim centrima za osteosintetske procedure, sportske povrede i protetske zamene. U više navrata Klinika je bila organizator stručnih sastanaka i kongresa sa domaćim i međunarodnim učešćem. Osim toga, Klinika je i nastavna baza Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu za nastavni predmet ortopedska hirurgija i traumatologija, za studente medicine, stomatologije, kućne nege, a istovremeno i nastavna baza za trening lekara na obaveznom lekarskom stažu i lekara na specijalizaciji. Edukativni rad na Klinici sprovode tri redovna profesora, četiri docenta i osam asistenata.

Lilizarov apareat – neizbežan za sanaciju težih preloma - foto: Dragan Pejić