BEROGRAD, 3. mart (Info centar).- Udruženje sportskih novinara Srbije i Anti doping agencija Srbije (ADAS) organizvali su u Edukativnom centru „Avantura“ na Slaviji u Beogradu seminar o anti dopingu za novinare.

Razlog je, kako je istaknuto u pozivu, “da borba protiv dopingovanja i doping afere sve više privlače novinare i to ne samo sportske već i one koji pokušavaju da sagledaju fenomen korišćenja nedozvoljenih supstanci iz mnogo šire perspektive, vezane za živote ljudi različitih profesija i generalno populacije u celini. Dosadašnja praksa je pokazala da je broj ovih drugih novinara u manjini, a da najveći broj novinara dopingovanje posmatra isključivi iz ugla afera, gde je dobra samo ona vest koja je negativna“.

Odziv je bio – izvanredan (na žalost, u većini su bili predstavnici srednje i starije generacija sportskih novinara) na čemu treba čestitati predsedniku i generalnom sekretaru Udruženja Sportskih novinara Srbije Predragu Milinkoviću i Slobodanu Igrutinoviću, i dobrodošlicu im je poželela dr Milica Vukašinović Vesić direktor ADAS.

Na temu “Spinovanje u novinarstvu ili izazovi novinarske etike na primerima” govorio je dr Nenad Dikić iz ADAS i to na tri primera: tekstovi iz 2103. o navodno “nehumanoj i nečovečnoj torturi nad Novakom Đokovićem u toku doping kontrole na Devis kupu”, slučaju vaterpoliste Nikole Rađena pozitivnog na kokain čija je porodica provučna kroz medijsko blato i na najsvežijem primeru priče o nameštanju teniskih mečave i uplitanje Đokovića upravo pred “Austrlija open”.

U sva tri slučaja pojedini novinari iz Srbije iz tabloidnih medija su “priče” razvili u senzacinalističkom u pravcu koji nije koristio Srbiji i srpskom sportu, a i akterima, iako su postojali načini da se činjenice saopšte tačno, a da pri tome ne izgube na težini i kvalitetu.

- Možda je i najkonkretniju ocenu, koja može da se odnosi na sva tri slučaja, dao Santoro povodom navodne afere nameštanja mečeva: ”Nemojte da pišete o onome za šta nemate dokaze” – rekao je u izlaganju dr Dikić.- Ono što su povodom ovih slučajeva, objavili neki naši mediji u aferaškom stilu i bez poštovalja i minimuma etičkih normi, čitali su ljudi iz inostranih federacija i organizacija i nije koristilo i našem sportu u celini.

Docent dr Sandra Radenović sa Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje u Beogradu, izlagala je na temu “Etika u sportskom novinarstvu” i postavila pitanje da li, po analogiji, ako je dobar lekar - dobar čovek, da li i dobar novinar mora da bude i dobar čovek, koliko se kod nas poštuju novinarski kodeksi obzirom da mnoge stavove u društvu i politici oblikuju tabloidni mediji u kojima dobri novinari često moraju da pišu ružne (ali, navodno, i tiražne tekstove), jer tako traže urednici. Posebno je istakla da su sportski novinari najvažniji posrednici u sportu i da im se, kao profesionalcima i poznavaocima, često bezrezervno veruje, pa zbog toga imaju veliku moralnu odgovornost za sve što kažu i napišu.

Na okruglm stolu posle izlaganja, bilo je veoma interesantnih diskusija u kojima je provejavala teza da sportsko novinarstvo, pod pritiskom tabloida i “gazda”, gubi oslonac u pravim vrednostima, da ne postoji sistem obrazvanja mladih novinara i da je, najgore u svemu, što neće biti kažnjeni oni koji napišu i najgrublje neistine. Modereator je bio Saša Veselinović iz “Sportnetvorka”.

- Živimo u vremenu kada prave verdnosi i dobre stvari svakog dana gube bitku sa lošim vestima i senzacijama po svaku cenu i gde je sve očiglednija podela u našoj profesiji na tabloidne novinare i one druge –rekao je u zaključku Predrag Milinković predsednik Uruženja sportskih novinara Srbije.- Žao mio je što ovde nisu bile kolega iz onih medija čije smo senzacioanalističke tekstove i naslove ovde analizirali. Naša udruženje, sa svoje strane, iako nema finansijsku podršku od Ministartsva omladine i sporta, može samo da insistira, koristeći svoja skromna sredstva, na češćim ovakvim okupljanjima i sistematskom obrazovanju novinara, ali i da zahteva od države da koristići sve važeće zakonske propise, oštro sankcioniše medije i novinare bez morala i etike, zbog kojih je, često, na stubu srama cela profesija.