Foto: pixabay.com

Leto je, pakleno vreli dani ne prestaju a sportska takmičenja su uveliko počela i zahuktavaju se bez obzira na nesnosne vrućine. Tečnost je jedino ono što sportistima koliko-toliko pomaže da se osveže i nadoknade izgubljenu energiju. Voda je dakako najbolji izbor - jer je bezazlena, pivo i špriceri gode ali u umerenim količinama (doduše ne baš preporučljivi sportistima) pa sokovi ostaju kao najbolje rešenje - koriste a neškodiljivi su. Međutim, ni to nije apsolutna istina. Opasni su oni najskuplji i u poslenje vreme, naročito kod sportista, najtraženiji - energetski. I podaci iz zdravstvenih ustanova pokazuju da sve veći broj mladih i sportista imaju ozbiljnih problema zbog konzumiranja energetskih napitaka, najmasovnije tokom trajanja treninga i utakmica kada se mnoštvo njih osvežava energetskim pićima - pred utakmicu, za vreme utakmice i posle utakmice! Neki čak završavaju na operacionom stolu, jer im, zbog prevelikog unosa energetskih pića, stradaju krvni sudovi.

U želji da saznamo pravu istinu o pogubnom delovanju prevelike konzumacije energetskih napitaka, razgovarali smo sa Dr. sci med Živojinom Jonjev, načelnikom odeljenja za koronarnu hirurgiju Instituta za KVB Vojvodine, Sremska Kamenica, koji je operisao nekoliko sportista kojima je pukla arterija zbog konzumiranja ovih napitaka, stručnjakom koji je u SAD izučio i odlično poznaje kako suštinu delovanja ovih napitaka tako i njihov uticaj na zdravlje konzumenata.

Druga strana medalje

S obzirom da se kod nas malo i priča i piše o energetskim napicima, a u svetu su mišljenja o njima veoma kontroverzna, najbitnije je razjasniti - šta u sebi sadrže i kako deluju na čovekov organizam?
- Priča o energetskim pićima počinje putovanjem austrijanca Ditriha Matešića na Tajland, gde je u jednoj apoteci kupio sirupasti napitak, sa oznakom "revitalizujuće piće". Tokom povratnog leta iz Bangkoka za Evropu, iscrpljen i pomalo ukočen setio se "čudesnog" napitka koji je sa malo leda izgledao kao Božji dar. Tegobe su u trenu nestale, a Matešic je dobio ideju da uspeh koji je sirupasto piće napravilo na Istoku približi zapadnoj civilizaciji kao energetski tonik - Red Bull. U poslednjih desetak godina, zahvaljujući dobrom marketingu, osim Red Bull-a pojavila se čitava paleta sličnih proizvoda - Guarana Fast Energy, Sinalco EnergiS, Booster i drugi.

Energetska pića se, pre svega, koriste za brzu obnovu mišićne snage, poboljšanje raspoloženja, budnosti i bolju memoriju. Međutim, malo je poznato da energetska pića dovode do poremećaja srčanog ritma, nekontrolisane hipertenzije (povišenja krvnog pritiska) i drugih, ozbiljnijih komplikacija kao što su sklonost ka disekcijama aorte tj. raslojavanje zida aorte i njeno posledično pucanje i pogoršanje već postojeće koronarne bolesti. Retki su proizvođači koji precizno naglašavaju da se proizvod ne preporučuje osobama mlađim od 18 godina, trudnicama, dojiljama, osobama sa srčanim tegobama, kao i osobama preosetljivim na kofein.

Osim tinejdžera i sportista, energetska pića sve češće koriste profesionalni vozači, radnici obezbeđenja, noćni čuvari, studenti tj. ljudi koji žele da smanje umor, odlože san i povećaju koncentraciju i budnost. Energetska pića imaju u svom sastavu čitav niz aktivnih supstanci, a receptura pića razlikuje se od proizvođača do proizvođača. Sastojci koji se nalaze u svakom od njih su kofein i saharoza (vrsta šećera). Većina pića sadrži vitamine, posebno grupe B, amino kiseline, pre svih taurin i biljne dodatke (Ginko, Ginseng, Echinacea i dr.). Posebno interesantni dodaci su Guarana (kofeinski ekstrakt iz južno američkih biljaka) koji ima veoma kontroverzna dejstva i efedrin kojeg i klinički koristimo za stimulaciju kardiovaskularnog sistema.

Kofein u energetskim pićima

Koliko se kofeina nalazi u energetskim pićima u poređenju sa sadržajem kofeina u, da tako kažemo, standardnim osvežavajućim pićima i koji su mogući efekti na zdravlje od ovako visokog unosa kofeina putem energetskog pića - pitamo dr Jonjeva?
- Energetska pića na našem tržištu imaju visok sadržaj kofeina od oko 80 mg po limenci ili preko 300 mg/l. To je znetno vise od kofeina u prosečnoj šoljici kafe, duplo vise u odnosu na šolju čaja i 2-3 puta vise u odnosu na sadržaj kofeina u gaziranim bezalkoholnim pićima (Coca Cola, Pepsi, Fanta, Sprite i slično).

Dr. Živojin Jonjev - foto: lična arhiva

Većina potrošača u mlađem životnom dobu je relativno dobrog stanja kardiovaskularnog sistema, pa je malo verovatno da će jedno piće ovog tipa dovesti do neke katastrofe. Međutim, obaveza je naglasiti da ova pića imaju potencijal da dovedu do nekog kardiovaskularnog incidenta, naročito ukoliko se unese više pića u kratkom intervalu ili ako se energetska pića kombinuju sa nikotinom i alkoholom. Energetska pića su stimulansi, a alkohol depresor, što otežava određivanje stepena intoksikacije alkoholom. Sa druge strane, oba pića pojedinačno dovode do dehidratacije organizma (nedostatka vode) putem dva odvojena biohemijska mehanizma. Zato, vodite računa koliko često pijete energetske napitke. Pravilo koje važi za skoro sve aktivne supstance glasi: u jednoj dozi su lek, a u nekoj drugoj otrov.

Mnogi roditelji vode računa kakve im sokove i napitke piju deca i ne dozvoljavaju konzumaciju kofeinskih gaziranih sokova. To je apsolutno ispravno, a takav odnos treba imati i prema energetskim pićima. Roditelji, staratelji, sportski treneri i drugi odgovorni za razvoj i vaspitanje dece treba da znaju da kofeinska pića mogu da budu razlog za nastanak poremećaja sna, noćno mokrenje, i pojavu nervoze i razdražljivosti. Ovo je moguće primetiti čak posle upotrebe jedne čaše kofeinskog pića na dan. Detaljnije informacije o ovome Vam mogu dati pedijatri koji prema mojim saznanjima sve češće sreću decu sa nekom od ovih manifestacija u svojim prijemnim ambulantama.

Takođe postoje ljudi koji su preosetljivi na kofein. Kod njih vidimo tremor (drhtanje ruku), nesanicu, poremećaj funkcionisanja gastrointestinalnog trakta čak i posle konzumacije male doze kofeina. Ljudi to primete posle jedne šoljice kafe, i u tom slučaju treba da izbegavaju energetska pića. Trudnicama se savetuje da izbegavaju kofeinske napitke, posebno doze veće od 100mg na dan. Razlog je povećana učestalost spontanih pobačaja u prva tri meseca trudnoće, što su pokazale nedavno publikovane naučne studije rađene u Švedskoj.

Kardiovaskularni problemi

S obzirom da je Jonjev kardiohirurg, objašnjava nam koje sve probleme ova pića mogu da prouzrokuju kod ljudi koji imaju neko oboljenje kardiovaskularnog sistema?
- Kod onih sa aterosklerozom koronarnih arterija može da se isprovocira srčani udar tj. infarkt srca, a kod onih sa nekontrolisanom hipertenzijom moždani udar, ili disekcija aorte. Ovo poslednje je jedna od najdramatičnijih situacija u kardiohirurgiji gde je u veoma kratkom vremenskom roku potrebno uraditi preciznu dijagnostiku i što hitniju operaciju zamene aorte veštačkom protezom. Moje kliničko iskustvo sa posledicama energetskih pića vezano je za dva slučaja pucanja ushodnog, početnog dela aorte kod profesionalnih vozača, koji su radi održavanja budnosti i koncentracije u noćnim vožnjama koristili 3-4 energetska pića za noć. Oba pacijenta su bila u šestoj deceniji života, sa dokumentovanom hipertenzijom umerenog tipa i bez prethodnih kardiovaskularnih incidenata. Nekontrolisan porast krvnog pritiska i poslednična disekcija aorte (raslojavanje i cepanje zida najvećeg i najvažnijeg krvnog suda u organizmu) bili su najverovatnije isprovocirani brojem i vrstom unetog energetskog pića. Operativno lečenje je u oba slučaja postiglo maksimalno dobar rezultat, tako da su sada, više od godinu dana posle operacije, oba pacijenta dobro i bez kliničkih tegoba. Sa akademske tačke gledišta naša zapažanja o neželjenim efektima energetskih pića privukla su pažnju stručnih krugova pre svega u Americi, obzirom da postoji velika disproporcija između interesovanja o ovoj temi, i postojanju adekvatne stručne literature.

I na kraju energetska, kofeinska pića konzumiraju se često sa alkoholom. Energetska pića su stimulansi, a alkohol depresor, što otežava određivanje stepena intoksikacije alkoholom. Sa druge strane, oba pića pojedinačno dovode do dehidratacije organizma (nedostatka vode) putem dva odvojena biohemijska mehanizma. Dehidratacija za posledicu ima niz loših efekata, posebno na cenralni nervni sistem (mozak i kičmenu moždinu) koje je veoma teško objasniti u ovako kratkom razgovoru. Važno je upamtiti da je dehidratacija mnogo izraženija kada se obe vrste pića unose zajedno, pa su i štetni efekti dehidratacije brži i klinički zahtevniji za lečenje.

(Zlo)upotreba naklonosti

Na kraju, naravno ne i najmanje bitno, su odgovori na pitanja - da li ova pića zaista poboljšavaju fizičke i psihičke sposobnosti pojedinca a da li imaju isti efekat kao i tzv. "sportska pića"?
- Nema sumnje naglašava dr Jonjev - da kofein deluje kao snažni stimulans moždane i srčane aktivnosti. Svoj stav o kofeinu jasno su izrazile mnoge zdravstvene asocijacije i udruženja, a pre svih Međunarodni Olimpjiski komitet, koji ga je stavio na svoju crnu listu ukoliko je njegova koncentracija u mokraći iznad gore navedene. Ovo pravilo važi za skoro sve aktivne supstance: u jednoj dozi su lek, a u nekoj drugoj otrov. Istraživanja kod aktivnih sportista u Australiji pokazala su da znatan broj sportista koristi i do 5 limenki energetskog pića pre sportskog događaja, pri čemu uneta količina kofeina prelazi 400mg. To je znatno više od korisne doze za očekivane fizičke i mentalne napore i dovodi pojedinca u veliki rizik od ubrzanog srčanog rada, povišenog krvnog pritiska, uzbuđenosti, drhtanja i dr.

Energetska pića sa visokim sadržajem kofeina ne pripadaju grupi takozvanih sportskih pića, koja u osnovi predstavljaju rastvor šećera i minerala. Energetska kofeinska pića imaju za cilj kratkotrajno stimulativno, bolje reći "šokno" dejstvo kako na mozak, tako i na srce. Sportska pića nemaju kofein i druge stimlanse i koriste se isključivo kao brza nadoknada vode, minerala i šećera koji se tokom treninga troše u većoj meri. Energetska pića u sebi sadrže veći procenat šećera (10-12%) nego sportska pića (6-8%),što usporava apsorpciju vode u telu i samim smanjuje nhovu brzu moć u rehidrataciji tokom produženih, žestokih fizičkih napora.

Konačnbo, umesto rezimea dr Jonjev nam objašnjava mogu li energetska pića da zamene obrok i uopšte piti ih, ne piti, kako i koliko?
- Iako energetska kofeinska pića obezbeđuju kalorije (pre svega iz šećera), i vitamine ona ne mogu da budu tretirana kao redovan obrok. Energetska pića ne sadrže dovoljnu količinu proteina, minetala, biljnih vlakana i drugih sastojaka neophodnih za normalno funkcionisanje čovekovog tela, pa je kratak odgovor NE.
Energetska pića sa visokim sadržajem kofeina imaju mali potencijal da naškode pripadnicima mlađe populacije ukoliko se konzumiraju u strogo ograničenim količinama (1-2 limenke na dan). Postoje vrlo jaki naučni diokazi da deca, mlađi adolescenti, kofein osetljive osobe, trudnice i osobe sa dokumentovanom bolešću kardiovaskularnog sistema treba da izbegavaju ova pića. Iako kofein izaziva kratkotrajni "šokni" stimulans na mentalne i fizičke sposobnosti, u većim količinama deluje štetno bez obzira da li se radi o prosečnim pojedincima ili aktivnim sportistima.

Piše: Dragan Pejić, novinar iz Novog Sada