Foto: Nikola Lazić

Početak seniorske karijere je označen kada si zaigrao za kragujevački Radnički davne 2007. godine. Reci nam kako si se snašao u Kragujevcu?

Prvi profesionalni ugovor sam sa 18 godina potpisao sam sa Partizanom koji me je poslao na pozajmicu u Radnički iz Kragujevca. Jedno jako lepo iskustvo i početak moje profesionalne karijere, tada sam počeo da osećam odgovornost prema sportu i emociju koju ti sport daje, u pobedi i porazu.

Što se tiče Srbije, pored Kragujevca na listi klubova gde si nastupao bili su Partizan 2009-2010, Dinamo (Pančevo) 2010-2012, i Crvena Zvezda 2013-2014. Reci nam nešto o tvojoj karijeri u Srbiji?

U Partizanu sam se kratko zadržao posle kojeg sam prešao u Dinamo iz Pančeva u kojem sam dobio potpuno poverenje trenera Ivana Petkovića gde sam izrastao u jednog od lidera ekipe i posle 2 godine provedene otišao u Granollers. U Crvenu Zvezdu sam došao posle Granollersa, Zvezda je ušla u tu polusezonu jako ambiciozno sa novom upravom i novim igračima, tada su došli igrači poput Vuka Lazovića, Slovenac Luka Denić, Ognjen Kajganić i još nekolicina nas koji smo trebali da napadamo sam vrh Super lige, međutim uspeli smo tada samo da igramo finale Kupa u kojem smo izgubili od Niškog Železničara...

Foto: Nikola Lazić

Usledilo je inostranstvo. Dobio si poziv iz Španskog kluba “Granollers” a zatim se vraćaš na kratko u Zvezdu a onda dobijaš poziv iz kluba “BM Villa de Aranda” takođe iz Španije. Da li je tada ASOBAL liga bila na većem nivou nego što je sada?

Španija je meni ostavila najveći utisak u karijeri u svakom smislu, najlepši period moje profesionalne karijere! Prvo igrački sam najviše napredovao, naučio sam dosta stvari u rukometu kojima se i dan danas koristim... Život u Španiji je neverovatano lep, ljudi su jako srdačni, imam dosta drugara sa kojima se i dan danas čujem. Dok sam bio u Granollersu 2012. godine, liga je bila i dalje na visokom nivou, kada sam se vratio u Asobal Villa de Arandu 2014. godine osetilo se da kvalitet lige postepeno slabi. Vidim da se kvalitet lige vraća što me jako raduje...

Odlučio si da promeniš sredinu i nakon uspešnih sezona u Španiji oprobao si se u Mađarskoj. Dobio si poziv iz Balmazujvaroša gde je falilo samo 2 boda do play-off-a. kasnije ste bili prvi u play-out-u. Da li ima sličnosti između Mađarskog i Španskog rukometa?

Koncept Mađarskog rukometa se totalno razlikuje od Španskog. U Mađarskoj stavljaju akcenat najviše na agresivnost u odbrani i trčanju, dok se u Španiji najviše forsiraju tehničke i taktičke stvari!. Veoma zahtevna liga i pre svega jaka, u Mađarskoj postoji veliki broj ekipa koje su na vrlo visokoj lestvici!

Foto: Nikola Lazić

Ekspresno menjaš sredinu, odlaziš prvo u rumunski ĆSM Satu Mare a naredne sezone u HCM Baia Mare. Opiši ukratko te dve sezone?

Satu Mare je bila jedna prava eksplozija za mene u Rumunskoj ligi. Puno golova i odličnih partija gde sam dobio dosta ponuda od drugih ekipa ali sam se odlučio za Baia Mare. U Baia Mare sam imao malih problema što se tiče vize i kasno sam se priključio ekipi, otišao sam tamo tek 1. oktobra pa mi je trebalo malo vremena da se uklopim u ekipu, drugi deo sezone je to krenulo kako treba,pogotovo playoff...

3 Balkanca su dobila poziv iz Turske (Medurić, Trifković i Nikočević) među kojima si i ti. U pitanju je ekipa HC Batman Belediyesi koji je prvim mestom u Prvoj ligi Turske obezbedio takmičenje u Superligi. Da li si bio skeptičan kada si se kolebao da li da pristupiš takvom klubu?

Eh ta Turska... Ta ekipa je zbog političkih poena napravljena, prikupljanje što većeg broja gledalaca, dolazak gradonačelnika grada na 95% utakmica koje igramo kod kuće, slikanja sa publikom jer su izbori u martu ove godine... Naravno da sam se kolebao. Iz iskustava mojih kolega ranijih godina rekao sam tamo nikada ne bih igrao... Iskreno, poneo me je novac koji su mi ponudili i sve se tako brzo odigralo da nisam ima vremena da razmišljam. Predsednik kluba i trener su bili u Beogradu gledali igrače sa jednim menadžerom kog sam poznavao ranije, slučajno smo se sreli na jednoj utakmici u Beogradu i popričali. Rekao mi je uslove koje nisam mogao da odbijem... Sve je bilo idealno, ispoštovani svi dogovori do tada, stvarno sam mislio da će to biti pun pogodak u svakom smislu, klub sa ambicijama, cilj je bio da se uđe u Evropu, dosta stranaca je došlo u tu ekipu, ukupno 8 nas! (nas 4, Grk, Rumun, Rus i Ukrajinac)

Foto: Batman Belediyesi

Kada je sve već bilo potpisano, krenulo je psihičko maltretiranje od strane stručnog štaba iz malog mesta na istoku Turske. Opiši nam šta se dešavalo?

Sve je krenulo od kad smo došli tamo. Čovek se prosto ponašao kao da smo njegovo vlasništvo, dešavalo se da nas između 2 treninga pozove da se u roku od pola sata nacrtamo kod njega u kancelariji, mi se skupimo, pokupi nas kombi, pa nas na pola puta vrate nazad pod izgovorom da je predsednik zauzet sada i da dođemo za sat vremena opet. Pa opet čekamo, pa nas ne pozove uopšte. Pa se desi da odemo kod njega da nam nešto saopšti, uveče posle treninga nas zove opet na sastanak na kom ga čekamo i po 2 sata dok on ne dođe... Pritom, retko kada može neko da mu se obrati, da mu kaže da smo umorni i slično... Želim da naglasim da je u tom periodu bilo skoro do 50 stepeni napolju preko dana, znači ekstremni uslovi... Nije se obazirao na to...

Otvorili ste prva 6 kola pobedom a onda je Bejkoz slavio na vašem terenu gde su krenule tvoje muke. Prvo je krenulo odbijanje plate čak 50% zatim neslaganje sa igračima u timu. Šta je bio uzrok svega toga?

Da, da krenuli smo stvarno furiozno od 6 utakmica 6 pobeda. Desio se taj poraz od Bejkoza koji se očekivao posle jako loših treninga i pritisaka koji smo doživljavali od strane predsednika još u pripremnom periodu. Bukvalno su krenuli pritisci od prve pripremne utakmice, bio je na dosta tih utakmica i gledao, gde smo dosta dobro igrali, od 12 utakmica imali smo 1 poraz 1 nerešenu i 10 pobeda, ali ga to nije zadovoljavalo kada smo pobeđivali po 10-12 razlike tražio je 15-17, drao se sa tribina da još igramo jako iako vodimo 10. Naglašavam da su pripremne utakmice u pitanju!!! Krenula je liga, pobeđivali smo ali ne sa tolikom razlikom koliko je on zamišljao, počeo je da ulazi na pauzi između poluvremena, da nam “skreće pažnju” da se dozovemo pameti i tome slično... Posle svih tih konstantnih pritisaka naravno desio se poraz koji je bio katastrofalan po njega jer je posle 6 pobeda pomislio da možemo da uzmemo titulu gde je posle utakmice ušao u svlačionicu i sve nas oterao kući da bi sutradan zvao na sastanak gde se on nije pojavio i gde su nam neki ljudi tamo saopštili da smo svi kažnjeni 50% od plate... Ja sam tu počeo da se bunim da ne prihvatam to jer mi ispunjavamo cilj koji nam je zadat na početku sezone. Gde ja igram dobro (5. strelac lige i najbolji strelac ekipe u tom trenutku) gde sam saopštio da ne mogu više i da želim da idem iz kluba. Naravno dobio sam negativan odgovor.

Dobio si pretnje od igrača iz kluba nakon male prepirke? Kako si se poneo u tom trenutku?

Ta osoba je domaći igrač gde mogu slobodno da kažem da mrzi Srbe, pivotmen koji je pristigao iz Antalije kao “veliko” pojačanje. Pre svega, nikakav kontakt sa njim od samog početka, njegovom krivicom... Niko od nas nije manje više imao komunikaciju sa njim. Taj sukob je krenuo još u pripremnom periodu... Kada smo videli da na treningu šta god radili on samo gleda nas par igrača da povredi, udari, povuče za ruku pri šutu i mnogo toga gde smo mi počeli da ulazimo u sukob sa njim jer smo videli da to namerno radi. Video je i trener kome smo 4 meseca skretali pažnju da mu skrene pažnju jer će biti problema, regauje u trenutku ali to traje 2-3 dana i on se vraća na staro... Bilo je tu više puta direktnih sukoba koji su se rešavali prekidanjem treninga i ništa više... Da bi se posle jednog fudbala na treningu opet ditektno sukobio sa mnom, počeo da preti, međutim razdvojili su nas brzo i trening se nastavio da bi posle 10 min video njega gde opet na nekih 10 metara od mene preti i priča da ćemo posle treninga napolje da se bijemo gde nisam mogao više i udario ga par puta...

Ti i tvoj saigrač ste dobili suspenzije. Nakon nekog vremena stručni štab je stao na njegovu stranu da bi tebe poslali nazad za Beograd. Dobijao si i inostrane ponude ali sprečen si da odeš u drugi klub jer Batman Belediyesi ne želi da ti da papire (u ugovoru koji si potpisao stoji da možeš da napustiš klub nakon 60 dana ako ne primiš platu)? Šta je u stvari problem i da li možeš da nađeš zajednički jezik sa Turskim klubom?

Prvo je on dobio suspenziju jer su svi stali na moju stranu ali desio se taj famozni prvi poraz i kazna od 50% gde su njega vratili odmah u tim, ja sam se tu pobunio da ne želim da budem više sa njim u ekipi i da ne prihvatam kaznu od 50%, meni je saopšteno da sam ja odstranjen iz tima, kažnjen još 2 plate koje su nam inače dugovali u tom trenutku i da ako hoću da odem iz kluba moram da platim 12.000€ obeštećenje. Imam stvarno dosta dobrih ponuda ali nigde ne mogu da odem jer ne žele da mi daju papire i plašim se da ću izgubiti polusezonu samo iz nečijeg hira. A imam u ugovoru tu klauzulu da ako mi ne daju platu 60 dana da sam slobodan i da klub mora da mi isplati sva dugovanja prema meni do tada... Rekao sam im da ne želim ništa što mi duguju, samo da mi daju slobodne papire, ali oni ne žele i traže obeštećenje od 12.000€. Inače, uskoro će biti 4 plate kako mi duguju... Iskreno uzdam se u turski rukometni savez kojima sam sa advokatom poslao zvanični mail na koji su oni koliko sam čuo reagovali u moju korist, ali ja još ništa zvanično nisam dobio... Samo ne bih voleo da i ako dobijem papire ne bude završen prelazni rok i ostanem bez kluba do početka sledeće sezone...